Kuhinja i Dnevni

Hm, okej.

Hvala.

Pa idem ja.

(Popio bi čaj)

Off forum se zatvara na sat vremena zbog tehnicke greske

(sipao bi sebi caj)

Vidimo se Arasi.

(Iskočio bi kroz prozor i otišao u pravcu kapije)

Huh... pitam se o kakvom ubistvu je pricao. Pa izgleda da ce Ichiraku ramen morati da pronadje nove radnike.

(krenuo bi da pije caj)

Pa u trebalo bi i ja da krenem

(Istrčao bi za Arašijem)

Vidimo se Shisui!

(ostavio bi caj i brzo bi izasao iz sobe)

OFF Itami aj časkom u Četboks

(usao bi u kuhinju i seo bi na svoje mesto)

(krenuo bi da pije caj koji mu je ostao tu)

Hladan ali lep.

(popio bi caj)

(ustao bi i uzeo dve banane)

(stavio bi ih na sto)

(skinuo bi koru na jedno)

(krenuo bi da jede bananu na kojoj je skinuo koru)

(pojeo bi bananu)

(olljustio bi drugu, onda bi pojeo i nju)

(kada bi pojeo bananu bacio bi kore)

(seo bi na mesto)

Moram da pronadjem nekoga ko ce me nauciti nesto, kao sto je Mizukiri naucio Mirai.

(Stvorio bi se na svom mestu za stolom)

Zdravo Itami, vratio sam se...

Zdravo Shisui-san, kako Vam je bilo na misiji?

(gledao bi ga sa smeskom)

PA DA Shisui on moze da me uci, ako hoce...

Nemoj da mi persiraš, braća smo. Bilo je dobro, nije bila teška...

(Uzeo bi već ohladjeni čaj i sipao)

(Pijo bi)

I nije neki kad se ohladi...

Caj mozda nije lep kada je hladan, ali barem ce da te zasiti.

(gledao bi ga sa smeskom)

Shisui da li bi mogao da me treniras?

(Gledao bi ga kao da je retardiran kada je rekao da ce te čaj zasititi)

Uuu redu, to je definitivno tačno. 

(Kada bi ga upitao za trening odgovorio bi mu)

Može, kada god ti želiš da počnemo samo reci.

Moze odmah sad?

OFF Izvini otišao sam da uzmem stigla mi je hrana

Okej idemo (Nestao bi)

Gde od... (krenuo bi da gleda okolo)

(istrcao bi iz kuce)

(usao bi u kuhinju)

(uzeo bi bananu)

(oljustio bi ju je)

(krenuo bi da jede)

(pojeo bi bananu)

(izasao bi iz kuhinje)

(dolazi i ulazi u kuhinju)

(pakuje dve banane u ranac)

(uzima jabuku i pere je)

(kada bi je oprao krenuo bi da jede i odalzi)

(dolazi i sipa vrelu vodu u solju)

(uzima kesicu sa cajem i stavlja je unutra)

(stavlja solju na sto i seda za isti)

(vadi kesicu i baca je u kantu)

(vraca se na mesto)

(krece da pije caj)

(kada bi popio caj ustao bi i otisao)

(ulazi u kuhinju i dnevni)

(uzeo bi bananu)

(oljustio bi bananu i krenuo bi da je jede)

(kada bi pojeo bananu bacio bi koru)

(izasao bi iz kuhinje i dnevnog)

(usao bi u kuhinju i stavio bi macku na pod)

(uzeo bi mleko iz frizidera, takodje bi uzeo i ciniju)

(sipao bi mleko u ciniju)

(stavio bi ciniju kod macke)

Prijatno, idem ja. (izasao bi iz kuhinje)

(Počeo bi da pije mleko mislim mačka)

Hm, uputio se znači...

(Ušao bi u sobu i seo za sto)

(Čekao bi da Itami udje)

(usao bi i seo bi za sto)

Evo me!

Da li ti je iko pričao o dogadjaju koji je jedna od najvećih tragedija Sela Lista. Priča o ukletom seču u Zemlji Vatre, priču o takozvanoj "krvavoj reci"?

(Pogledao bi ga ozbiljnim i pomalo uplašenim pogledom)

(malo bi se uplasio kada bi ga cuo)

Nije...

Moram ti pojasniti nešto, jer ćeš ići u to selo vrlo uskoro.

To je malo selo na jugu Zemlje Vatre, nalazi se na vrhu jedne planine i tokom jednog rata sa Kirigakureom, šinobiji sela magle su posetili to selo...

(Zastao bi da da Itamija prostoru za neka pitanja)

I sta su uradili?

Sada kreće odgovor na to pitanje... Šinobiji su krenuli da uzimaju i otimaju decu iz tog sela, naravno starešina tog sela se pobunio, ali je istog časa ubijen. Dok su Šinobiji Kirigakurea hvatali decu, očevi dece su pokušavali da ih odbrane, ali svi su pobijeni, deca su krenula da trče na sve strane, ali uhvaćeni su, a tela mrtvih muškaraca su ležala nepomična po celoj šumi. Majke dece su krenuli da prate Šinobije kada su odlazili moleći ih da se zaustave da bar po još jedanput vide decu. Komadant te jedinice je prihvatio i potom su majke prišle deci, ali istog časa su sve žene uhvaćene i zakucane za drvo. Od 30 žena u tom selu, vratila se samo 1, bez očiju, sa odsečenim ušima i totalno prebijenim telom. Nakon dugo godina, Kirigakure je ponovo ušao u rat sa Konohagakureom, jedan od najvećih Šinobija Kirigakurea, Totsuka Momoči je ušao tada dobio zadatak da proveri tu šumu i da ponovo pokupi svu decu. Ta šuma je bila skroz u magli, toliko gustoj magli da se ništa nije moglo videti, kada bi dve osobe stale jedna pored druge, ne bi mogli da se vide od tolike magle. Totsuka je slao i slao vojnike, ali samo bi čuli krike, a potom se ne bi vraćali, nikad više. Slao je svoje konjanike tamo, ali nikako, samo bi se konji uznemireni vraćali, a iz šume bi se čuli krici. Potom je slao zarobljenike Konohagakurea, ali je primetio da kada oni udju u šumu, ne čuju se krici, ne vrate se, ali ipak se ne čuju krici.

(Stao bi sa pričom i zatvorio oči)

(gledao bi ga uplaseno)

Nisam znao da bi iko to radio civilima...

Kasnije je Totsuka sa svojim najvernijim ljudima, sa njih  4 ušao u šumu, ali kada su ušli u šumu, oko njega krenuli su vrisci, nešto bi samo u sekundi povuklo svih četvoricu jednog po jednog toliko brzo da bi se vrisak samo čuo u sekundi i tada bi se odaljio tako da se više nije čuo. Kada je stigao do sela primetio je da je magla dobila crvenkastu boju, a reka pored sela je bila skroz crvena. U selu je živela samo jedna stara žena. Kada ju je Totsuka upitao šta se dešava sa ovim selom i ko je ona, odgovorila mu je da je on njen sin, Itaka. To ime mu je prošlo kroz glavu, godinama ga je nešto mučilo, a to su bile vrisci i jedna reč kroz njih... ta reč bila je upravo to ime, Itaka. Starica je potom rekla da ga poznaje i ako je slepa, i da zna da idalje ima ožiljak na desnoj strani stomaka. Samo on je znao za taj ožiljak i vešto ga je skrivao godinama, kada je to starica rekla, pala je na zemlju mrtva, a kroz selu su se ponovo čuli vrisci. Totsuka je bio zaledjen i u suzama posmatrao staricu za koju je upravo saznao da mu je majka. Uspeo je nekako da se sabere i brzo istrči iz šume. Kada je izašao šinobiji su bili začudjeni što je živ, a on je istog časa naredio da se šuma ostavi na miru i da tamo nisu dobrodošli, kasnije te večeri, Totsuka se iskrao iz kampa njegove vojske i sam se vratio u šumu, potom se nikad nije vratio. Šinobiji zemlje vatre su nakon rata patrolirale u okolini šume i čuli doziv u šumu. Kada su ušli, vrisci su se počeli čuti iz pravca iste reke koja je bila natopljena krvlju i koja je tekla pored sela. na obali reke su videli mrtvi kostur jednog šinobija, nosio je na ramenu traku sa simbolom sela magle, ali ne običan, već precrtani simbol, pored njega ležao je kostur, ali se na kosturu videlo nešto neobično, na kosturu su tekle krvi iz očiju. Brzo su uplašeni izašli iz šume, kasnije su čuli i priču i zaključili da je kostur sa trakom sela magle bio zapravo Totsuka, a kostur pored njega sa krvavim očima, kostur njegove majke. Niko ne zna kako je kostur majke dospeo pored Totsuke, ali zasigurno je da se Totsuka te noći namerno udavio u toj reci. Kada budeš išao tamo, budi oprezan, demoni postoje, oni nisu iluzija.

(Ustao bi sa stolice i otvorio oči, potom izdahnuo)

Ehh... gladan sam... možeš li nam napraviti nešto da jedemo?

Zanimljiva prica. 

Ne znam da li to zelis?

Da ne želim ne bih to tražio.

(Naslonio bi se na zid i posmatrao Itamija)

Okej. (uzeo bi banau koji bi potom oljustio)


(dao b mu je) Prijatno

I ti si sad zanimljiv?

(Uzeo bi bananu i u dva zalogaja pojeo)

Sad mi daj da jedem, i ovako te izdržavam a ti mi tako vraćaš.

Sta hoces da jedes?..

Ali ja ne znam da kuvam..